недеља, 23. октобар 2011.

Ljudi s hipotenuze


Kad ljudi prelaze ulicu nerviraju jedni druge. Nekad, kad stojim na onom trotoaru-ostrvcu u Kolarčevoj (ili sličnom popločenom isprdku tamo na uglu Bulevara Kralja Aleksandra i Kneza Miloša), svi se toliko naguraju jedni na druge da ti ne smeta toliko gužva koliko činjenica da si uhvaćen u neku klopku i sad ko ovca čekaš na pola da se digne rampa i da prođeš dalje kroz mlevilicu. To je jedno.
Nije drugačije ni kada se stoji na običnom pešačkom prelazu kada je iza tebe dosta trotoara na kom se ljudi mogu rasporediti. Tada, kako se bliži zeleno (a najgori su oni koji odbrojavaju, kao onaj na Trgu Nikole Pašića), ljudi kreću da se pakuju jedni na druge kao da će ih zahvatiti nekakva lopata i sve skupa prebaciti na drugu stranu. Iako je jasno da ćemo svi stići da pređemo, čak i ako stojiš na samoj ivici trotoara neko će se ugurati ispred tebe da zauzme bolji start. Iz nepoznatog razloga.
Treća stvar. Kada se zeleno konačno upali, ljudi kreću da seku jedni drugima put zaputivši se ka tački ka kojoj su naumili. Recimo, ako neko prelazi ulicu kod Beograđanke, a namerava da, pošto ulicu pređe, krene levo, on će zapucati levo po hipotenuzi, čak iako do te leve tačke ka kojoj se zaputio ima još hiljadu i jednu ulicu da pređe. Zašto jednostavno ne pređe ulicu po pravoj liniji, mesto što gazi druge i seče im put?

Onda vidiš policajce kako hapse one pijane ljude kojimadune da idu posred ulice, a svi ovi drugi pešaci koji stalno love prečicu, koji vide samo svoju tačku, ljudi s hipotenuze, koji gaze, dišu jedni drugima za vrat na pešačkom i hodaju ko muve bez glave, stežu svoje torbice i gledaju pijanog ko da je lud. A, čovek ide savršeno pravo.

3 коментара:

  1. Prica meni jedna prijateljica koja se preselila u NS da zivi kako se navikavala da prelazi ulicu...kaze da je prve dve tri nedelje, na semaforima sto procentno njena noga prva stajala na zebru i takodje zakoracivala prva na suprotnu stranu. Ko da ce tamo dukati da joj se pred noge prospu. Nije cak ni obracala paznju na broj ljudi oko sebe, duzinu trajanja semafora...ich...samo run forest run.
    Sad joj se desava obrnuto. Da kad dodje ovde u Bg se zablentavi pa uhvati sebe da je na po prelaza a upaljeno crveno.
    Da li je rec o tajmingu ili je rec o necem drugom, ne znam, ali i prelazenje ulica nam se pretvara u stampeda.

    ОдговориИзбриши
  2. u Subotici, kolko sam videla kad sam skoro bila, skoro da nema semafora. Kola stanu kad vozač ugleda pešake. Meni se više puta desilo da mi trube da pređem dok nisam videla da tako funkcioniše. i niko nikog ne gura i ne tiska se na prelazu.

    ОдговориИзбриши
  3. Meni u Subotici gotovo neprijatno, jer zelim da pustim vozace da prodju (kao solidarni vozac :D) a onda on meni trubi pa ja mu odmahnem da moze on prvi i samo ispadne jos veca zbrka :D

    Naslov teksta je ++

    ОдговориИзбриши