Šu bi du वाप And I dreamed the perfect song

Between words and music lie the sounds we make when we're singing but not using language. English doesn't have a word for them, perhaps fittingly a friend suggests rockolalia. "La-la land", Tim de Lisle (The Guardian, Friday 29 July 2005)
Oduvek sam volela one pesme u kojima se arlauče: „šu bi du“, „rama lama“, „la, la, la“, „na, na, na“ i slične nesuvisle poskočice. Jednim delom zato što je većina takvih pesama dobro producirana, pa te podstiče da skačeš i divljaš. Što bi to uopšte radio je druga priča, pa neću o tome. Zanimljivo je da se terminom "shoobee" isprva (pogrdno) oslovljavao turista u Nju Džersiju, te da je sama reč potekla od reči "shoebox" koja je označavala koferče za užinu tog bednika. Takoreći, od starta nosi klicu debiliteta. Kasnije, 50-ih godina, su ovu krilaticu usvojili
filadelfijski bendovi proširivši je na povike: "shoobee doo-wop".
Sa druge strane, neko bi sa strane, ko te gleda zatvorenog u tu, malo je reći novogodišnju kuglu, rekao da su ove pesme zicer, pop, ljiga.Zapravo, ako već ulazimo u to šta drugi pričaju, ima razlike između „na, na, na“ pesama koje su prljave i onih koje su ispolirane, pa se u skladu sa time razdvaja jesi li pao na ćupriji ili na mostu. Što se mene tiče, skapirala sam da imam uslovni refleks na „na na“-kanje. Takoreći – što besmislenije, to bolje (al da sačuva melodiju, jer je taj spoj besmisla i korseta u vidu dobre melodije i produkcije meni očigledno važan).

Međutim, kako smo preživeli muzičare tipa Nirvanu koji su opasno hteli da se izraze, a opet završili na tezgi, nemoguće je da čovek ne voli pesme u kojima se iskreno bekeće!
Treba reći da je besmslica usko povezana sa seksipilom ovih pesama. Nema ničeg besmislenijeg i više seksi od tog glupog povika "la, la, la". Sutra će vas pitati mudriji pisci šta ste pod time mislili!

Treba napomenuti da su se muzičari u neko doba zapitali nad ovim pevljivim besmislom i ustanovili da je suva matrica, melodija, oponašanje zvukova nalik onim ludacima koji podižu ruke u crkvi blisko jedinom smislu koji mogu izreći, te da to "la, la" i nije toliko loše. Poslušajmo...

Međutim, ne lezi vraže, još davno je shvaćeno da je pravilna melodija, kako izvor užitka, a ono izvor patnje. Iako otpisani ko poetični balvani, stihovi koji idu uz dlaku i njihovi izvođači koji se kerebeče uz mikrofon oponašajući seksualne radnje i pumpajući emocije u zagađeni zrak, došli su do svoje druge krajnosti i shvatili da nam čine zlo! Otuda me oduševljava postojanje romantike i samospoznaje tog ujebitisa u istoj pesmi i od strane istog autora. Ne znam tačno ko su ovi likovi, al me se njihova replika "na na is the saddest word" opasno dojmila (iako je drugar s fejsbuka pravilno primetio da je reč o dve reči! Utolko smo u većoj dubiozi!)

Pridodajem, bibliografije radi, dva naša suvisla primerka ove pop besmislice. Kapiram da ih ima još, al su mi ovi došli u san!



Slažem se da je, u neko doba, „la la“ ušlo u razumne diskurse, te da je ljudima, kako ovo krene, bilo jasno da treba da skidaju gaće (što znači da ova reč, reči ipak nešto znače). Ali, meni je zanimljivo da su na ove „nemušte“ pesme počeli da se lože i ljudi koji naprosto ne mogu ništa da kresnu, nego nekako to odsustvo smisla u njima prevode na svoju vodenicu – pošto sam sve skapiro, „la, la“ mi dođe kao krik, pritajen pop produkcijom, da ti kažem da te volim, da oću da se ubijem, da oću kući da nahranim mačku i tome slični vapaji. U isto vreme, nahrupili su oni koji su želeli da, u muzičkoj industriji, uprljaju ranije čisto „lelekanje“ i tako ga predstave kao čisto prljavu stvar koja je suštinski čista!(bogaoca šta sad rekoh! Naime - čisto i prljavo meni se nekad brka, smatram da imaju srodnosti!)

Vezu između jeftinog, nazalnog popa i suštinske, lingvističke nemoći jednog čoveka ponajbolje je prikazao lik kog ću postovati na kraju ovog teksta, sa pesmom u kojoj prevodi svoj san. Pritom, moram da napomenem da opasno gotivim nemušte pop pesme! Budući da je pevljiva melodija po sebi potcenjena, kao slušaju je samo oni koji nemaju dušu, nemaju sluha, nemaju živaca, nemaju kurca i slično, ove pesme me svojim mumlanjem ohrabruju da je pop muzika na putu do srca čoveka koje svakako, il bar kako ja verujem, ne zna ničiji jezik. Kom jezik nije bitan, nego radi na ritam, ko trava, sunce i puževi.

Last night I swear I felt your touch
Gentle and warm
The hair stood on my arms
How, how, how?

Show me the way, show me the way, show me the way
To shake a memory

I flipped my forelock, I twitched my withers, I reared and bucked
I could not put my rider aground
All these fine memories are fuckin' me down

I dreamed it was a dream that you were gone
I woke up feeling so ripped by reality
Love is the king of the beasts
And when it gets hungry it must kill to eat
Love is the king of the beasts
A lion walking down city streets

I fell back asleep some time later on
And I dreamed the perfect song
It held all the answers, like hands laid on

I woke halfway and scribbled it down
And in the morning what I wrote I read
It was hard to read at first but here's what it said

Eid ma clack shaw
Zupoven del ba
Mertepy ven seinur
Cofally ragdah

Show me the way, show me the way, show me the way
To shake a memory