Neka pitanja

-U gradskom prevozu, kada je gužva, pa se, na svakoj sledećoj stanici, razmiču ljudi i otkrivaju sve nova lica koja se do tada nisu videla. Tek kad se to desi, u sekundi se zapitam da li sam ranije ikad išta videla.

-U prevozu, kako žene nose hleb u torbama. Uvek mi je bila enigma što se hleb nosi sa tolike udaljenosti, iz grada gde rade do kuće, nekih desetak autobuskih stanica. Drže vekne u krilu kao decu. Nešto sam htela da pitam, a onda me to sve asocira na veliki trud.

-Rasparena cipela na ulici, odbačena, ali jedna. Uvek se pitam otkud samo jedna?

-Kako je iz knjiga moguće shvatiti kakva se devojka sviđa piscu, na osnovu devojaka koje opisuje u svojim knjigama i kako o njima piše. Tj. da li on stvarno, u životu, voli takve devojke.

-«Go back in the car» - rečenica koja se često čuje u američkim filmovima. U situacijama opasnosti, jači likovi obično govore slabijima da se vrate u kola, iako kola nisu nikakva zaštita onima koji se u njih zatvore. I zašto ovi drugi ne znaju da voze.

-Kada neko postane omiljeni par i kako to da neko dvoje ljudi koji se isprva sastanu zarad samih sebe, mogu postati celina za druge. Ima priča o momku i devojci koji su izuzetno popularni u društvu, toliko rado viđeni kao par da u jednom trenutku prihvataju percepciju koju drugi imaju o njima i između njih ne ostaje ništa, sem te izigrancije. U jednom trenutku, odvajaju se od gomile i kreću u nepoznato, isprepadani, ali spremni da se konačno upoznaju i vide ima li ičega među njima. Što su isprva zajedno? I jesu li oni ludi?

-Zašto se za neke projekte, filmove, knjige i ljudske poduhvate kažu da su „nezahvalni“, ako se kasnije, u tekstu, utvrdi da je to vredna stvar? Ko je tu i kada odustao od čega, i, ako je već odustao, čime na dalje vrednuje stvari? Ako to radi da bi izdvojio vrednosti koje su vremenom izumrle, u jednom konkretnom, živućem društvu, zašto onda, takvom rečenicom, potcenjuje ljude koji uspevaju da opstanu u takvom društvu koje isprva ne ceni te vrednosti?