Gugi i Ćole beže iz Malog raja u susret Novoj godini

Gugi Nakostrešena Ptičurina i Ćole Komarac su, kako je sasvim očigledno, zaglavili u Malom raju. Pošto su se prve večeri dobrano napili, ispostavilo se da nemaju da plate i gazda Malog raja, Poskok Radić, predložio im je da odrade popijeno. Tek ujutro, Gugi i Ćole su shvatili da su mogli piti, za istu robiju, i neko bolje piće od konzervirane markine firme ili firmine marke Poskoka Radića - špricer Koral. Ali, sada nije bilo nazad - Gugi Nakostrešena Ptičurina, kao fokusiraniji i brži član ovog jadnog dvojca dobio je da radi za kasom gde se nagledao silnog propalog sveta iz okoline Malog raja - brojnih dužnika Poskoka Radića - biljnih vaši s prebijenim nožicama, kokošaka koje su prodavale svoja jaja i nagizdanih leptirova kojima su iz dupeta virili crvi - a koji su iz dana u dan dolazili da mole, ližu pod i hvataju se za najjeftinije artikle. Zajednička osobina im je bila da Poskoku Radiću pričaju sve što on voli da čuje i da cvikaju od njegove ženetine koja je u jednoj mračnoj rupi ispod Malog raja bezuspešno pokušavala da napravi i izleže male Radiće, a uspevalo joj je samo da smisli sasvim nove filozofije poslovanja i života. Recimo, ceo jedan dan Gugi je morao da se osmehuje mušterijama i nudi im uporno nekakav puding i upitnik na temu "Da li biste voleli da je Mali Raj bliže vašem dupetu". U jednom trenutku ženi Poskoka radića je palo na pamet da otvori svoju televiziju koja bi se zvala "Little Paradise" - ideja je bila da se na ovoj televiziji pojavljuju svi dužnici domaćinstva Mali raj izvodeći polugoli raznorazne sado-mazo sodomije. Pošto je Poskok Radić izračunao koliko bi ga koštao ovaj socijalni eksperiment, odustao je i njegova supruga je na izvesno vreme dobila odmor od razmišljanja. Održavala je trudnoću. Ćole Komarac je, zahvaljujući svojoj sklonosti ka ubijanju i krvi, prošao nešto bolje. Prenosio je gajbice sa malinama. Međutim, supriga Poskoka radića veoma brzo mu je našla bolju namenu - na Ćoletu Komarcu bilo je da počne da se izražava. sedeći jedno veče kraj njene rupe, Ćole Komarac je poverovao u gnusnu laž da je ova sirota žena zarobljena, pa se napio i pokušao da recituje nekakvu svoju poeziju. Pesma je išla ovako: "Samo ja znam prirodu gladi Kada krv vidim, sasvim poludim Samo ja znam kako ženske grudi Cvile bez ljubavi, o svete suludi!" Ne treba reći da se luda žena Poskoka Radića sasvim oduševila ovim izlivom nežnosti i odlučila je da Ćole Komarac snimi pilot svoje autorske emisije za buduću televiziju "Little Paradise". Iako je televizija kao projekat otkazana. Ćole Komarac je ipak morao da se izrazi. Spasilo ga je to što je uspevao da pojede i izmrcvari, iskasapi svakog od gostiju koje mu je žena Poskoka Radića slala preko veze. Tako je svaki pokušaj snimanja završavan krvoprolićem. Gospođa je bila uverena da Ćole Komarac puno pati jer tako nikako ne uspeva da se izrazi, pa mu je počela slati ubijene goste. Poskok Radić ih je ubrzo optužio za sodomiju, zakopao svoju ženu još dublje, a Gugija nakostrešenu Ptičurinu i Ćoleta Komarca najurio! Bližila se Nova godina i prvo što su Gugi i Ćole, onako mamurni i izmučeni višemesečnim radom ugledali na Ibarskoj magistrali bio je poster Mrava i Cvrčka na šoferšajbni vozača kamiona. Tvrdio je da su se proslavili - daju priloge za gladnu decu i nastupaju po unutrašnjosti! Svuda! Od istog šofera saznali su da je Slipac, Ćoletova velika ljubav krenula na turneju pred Novu godinu - svima je bila potrebna pirotehnika i guza slipca eksplodirala je za sve pare duž Ibarske magistrale. Ćole Komarac je iz očaja opet potonuo u pijanstvo. Pre nego što je zaspao, rekao je da krenu put zapaljene trake veselih lampiona duž magistrale. Bližila se nova godina, a za Ćoleta i Gugija sve su lađe potonule. Ostali su samo masni kamioni.

Gugija i Ćoleta boli racku

Gugi Nakostrešena Ptičurina i Ćole Komarac su na putu iz Valjeva seli u "Mali Raj", nekakvu porodičnu manufakturu u kojoj, ko kod Lavkrafta, zajedno funkcionišu kafana, prodavnica i skladište prepuno pečuraka, mleka i malina. Od silnog blaga koje nudi Mali Raj kupili su po jednu onu ćasu u kojoj dobiješ split krem i štapiće i sasvim se umusavili.
Gledajući automobile kako promiču, nemi i zapušenih usta štapićima shvatili su da svaki od njih želi da odloži osvetu prema Cvrčku i Mravu i da se na trenutak izgubi u svojim mislima. Kad su se oko ovoga sporazumeli kao dobri ortaci, video je Ćole Komarac da nema puno misli u glavi Nakostrešene Ptičurine, izuzev onih koje se tiču konceptualne kurve Slipca, isto kao što je Ptičurina shvatio da Ćole Komarac u svojoj glavi luta iz odaje u odaju tražeći pticu u kojoj je div, a u divu ptica, a u ptici orah i u orahu šipak! Nisu smarali jedan drugog jer je stvar jasna: žele krv, žele osvetu, žele picu, ali ne sada, ne ovde, u Malom Raju maloprivrede, malih štapića!Na trenutak su se obojica ovih pijanaca, zgubidana i besposlenih krvopija postideli jer su, svako za sebe, došli do pomisli da žele porodicu. Topli dom, mir, milinu, bištenje, ljubav. Znajući, svaki za sebe, da to ničim nisu zaslužili, samo su se još više namračili gledajući te debile kako besomučno voze lade nive Ibarskom magistralom. Mali raj nije za nas, čuli su kako kaže ovaj drugi.
Ima dana za megdana, ovo nije taj.

Gugi i Ćole protiv Suklate

Kako se Atanasije Geza već spakovao i odgmizao put slave, Ćole Komarac se u press centru raspitao za dotičnog Suklatu. Taj je, kako mu rekoše lepe volonterke, inače krompirove zlatice u hibernaciji, toliko zaprašivane da su u ovim letnjim mesecima patile od alergija na Ambroziju i ostale, Gugiju i Ćoletu nepoznate biljke, imao svoju vinariju negde na Fruškoj Gori. Mimo toga, jebao je sve živo i imao je svoj štand na raznoraznim omladinskim festivalima, uključujući Exit i, na sve to se tripovao da je sam muzičar, na šta je bacao gomilu para. Taman kada je Ćole Komarac pomislio da je ovo jedna laka meta, te da ne vredi naletati na njega, Gugi Nakostrešena Ptičurina je od Slipca, koja je pristala da sa njim popije limunadu u nekom jeftinom kafiću kraj Kolubare, saznao da je Suklata navodno velika faca. Tačnije, Slipac mu se divila, Smatrala je da tog Suklatu svi mrze jer, kako je rekla, žele da budu kao on, jer žele da su takvi veliki mafijaši, da ih niko ne pita na šta troše. Takođe, u naletu ludila, Slipac je čak priznala Gugiju (koji se, a to bi priznao neki pošteni pripovedač koji bi Gugija osmatrao kako valja, sasvim skenjao, tačnije, krilca su mu pala, i , iako je pokušavao da ostavi utisak dostojanstvenog ortaka, perje mu se nekako čudno ućebalo, kao da je kisnulo danima, godinama), dakle, priznala mu je da je sa ovim Suklatom imala nekakvu aferu! Moliću lepo! Pošto luckasti Gugi namerno nije želeo da ispituje Slipca o detaljima, na čemu mu je Ćole Komarac, vazda žedan krvi, zamerio, ne znamo koliko je daleko ta afera otišla, ali Slipac je rekla tu specifičnu rečenicu: „On je znao da me obuzda, he kept me away from the streets!“ Ma nemoj! Rekao je Ćole. Gugi se samo razbesneo, zaista mu se smučila Slipac i odlučio je da on i Ćole skenjaju Suklatu! Taj debil je dodatno predavao na Fakultetu i, kako se pričalo, spopadao je mlade studentkinje sa istim tim žvakama kako ih on, baja, spasava od njih samih. „Što mene niko ne spase od mene!“ povikao je Slipac dok je oštio svoj kljunić. Našli su Suklatu u bekstejdžu pres centra, kako se uvija oko mlade krompirove zlatice. Gugi je želeo da završe, jer je bilo nemoguće razlikovati ko je tu loš, a ko dobar, ko mužjak, a ko ženka, ko akreditovan, a ko zaposlen i volonterski angažovan, ali se Ćole smorio. Rekao je samo da te krompirove zlatice i tako deluju mlitavo i malo žive i jednostavno ih skenjao oboje. Gugi se udaljio. Preko svega, najviše je mrzeo Slipca. Sa obzirom da je jebeni Suklata, u krvavom džepu, imao vizitku Cvrčka & Mrava, znali su šta im je sledeća meta. Jebo Kolubaru. Krenuli su dalje.
Nastaviće se

<Šta je Gugi Nakostrešena Ptičurina video u Kolubari

„Reka Kolubara se caklila na suncu, protičući kraj divlje obale kojom niko ne komanduje i kraj koje su se sunčale buduće nade srpske kulture, sporta i umetnosti. Davali su sve od sbe tamo, u kampu, a onda su, kao zasebne ličnosti, svaki za sebe, pronašli svoj kutak kraj ove čarobne reke kojom je, u trenutku kada smo se, kao ekipa, zadesili na obali, komandovao samo vetar, vazdušni pritisak i temperatura od 32 stepena Celzijusovih. Želeli smo da zaboravimo na sve, i da u miru uživamo, kada nas je na to da, čak i u miru prirode, mozak i mašta rade, podsetio naš sugrađanin, čudom (ali, kako ćemo videti, mašta radi i goni čoveka, tako da ne toliko čudom, nego euforijom i željom odveo), dakle, videćemo, naš sugrađanin Gugi Nakostrešena Ptičurina“. Iz ovog uvodnika Zgraže Grmuše da se videti da su Gugi Nakostrešena Ptičurina i Ćole Komarac zaspali kraj Kolubare, i da ih je Zgraža, u deficitu vesti smarala za doživljaj. Svaki od njih je dao svoj doprinos, a kako ih Zgraža nije objavila, prenosimo ih u celosti da ne zakinemo na istini. Ćole Komarac: „Gegi! Gegi! Verujem, duboko verujem da kolubarski kraj sadrži opasne cice. Njihova krv je otrovna. Zasićena. Zapravo, opasno gusta. Kao benzin ili, recimo, mrlje od jogurta, ugažene i pomešane sa kolom tamo na železničkoj stanici. Gusta kao red pred wc-om na toj istoj stanici. Ali, ta gustina, ako me razumete, oponira činjenici da je i život jednako zbunjujući: baš onda kada vam se ide u wc, shvatite da tu urgentnu radnju možete obaviti bilo gde. Bukvalno bilo gde! I da ste se džabe spremali, želeli, žudeli...“ Gugi Nakostrešena Ptičurina: „Nepostojano. Sve je to nepostojano. Želim otići.“ Od Zgražinog izveštaja iz Petnice, ostao je samo postkoitualni poklič Atanasija Geze: „Pobediću!“ Na svu sreću, jutro je i opet svanulo, te se priča nastavila. Gugi Nakostrešena Ptičurina je otresao prašinu sa svojih krila, preleteo Kolubaru, poradovao se suncu, bistroj vodi, osmehu neke sasvim slatke klinke iz Iverka koja je piškila u grmlju i odlučio da život ne mora biti tako gadan kakav mu postane oko tri popodne. Ćole Komarac se probudio ošamućen i gladan i, iako se nije slagao sa Gugijem, jutarnjim čovekom, oko ovih glupih zaključaka znajući da će se njegov ortak skenjati oko popodneva, nazirao je zrnce lepote u reci, posebno u travi. Nije znao kako se zove ta travka, ali delovala je nekako divlje, poprskana dlačicama nalik onim na breskvi (oduvek je maštao da zagrize takav obraz, breskvin, prašnjav, lenj). Želeo je veče i dok je posmatrao svog euforičnog ortaka, krio je od njega tajnu. Tajnu da ne voli dan, makar on bio kraj ovako divne reke. Tajnu da ga više ništa na danjem svetlu ne može obradovati. Obradovati tako kao noćna svetla, poluusnuli krajolici zatureni kraj pruge, dodatno ćušnuti brzinom voza, kao neka prolazna svetla, prolazne radosti na putu do večitog pijanstva i večitog mraka. A tek je bilo jutro.
Nastaviće se

Gugi Nakostrešena Ptičurina u Petnici

Ćole Komarac se u međuvremenu snašao da ga, kao novinara (on je novinar, ako to nismo već pomenuli, a on se inače stidi ovog zanimanja jer u njihovom mestu Zgraža Grmuša važi za ekvivalent novinarstva zbog čega svaki pošteni novinar oseća stid kada ga smatraju novinarem i, samim tim, svedu na isti nivo kao i Zgražu), pošalju u Petnicu, pa je, za razliku od Gugija Nakostrešene Ptičurine, dobio razne beneficije. Ali, i obavezu da piše o mladim nadama u Petnici i intervijuiše, za lokalno glasilo „Krek“, Atanasija Gezu, polumađara iz Subotice, inače guštera koji je u ovo vreme postizao probitačne rezultate u plivanju. Ćole je pripremio pitanje, sa sve beleškama o prsnom, o Olimpijadi, o životu pod pritiskom javnosti, ali je podlegao pritisku valjevske šljivovice kojom ga je častila neka mršava Gegi na železničkoj stanici, inače leptir modifikovan isparenjima iz kosjerićke cementare u kojoj je radila kao kuvarica, te obolela od raka koji ju je ekspresno pretvorio u čudnu benzinsku mrlju nalik leptiru. Ćole je naprosto hteo da se napije i utopi u Gegi, ali je ona insistirala na razumnom odnosu, jer je i tako išla na hemoterapiju gde je svaki doktor umakao prste u njoj da zaleči zanoktice (ujedno zarađujući kraj Kolubare na tezgi sa natpisom na kartonu „Protumačite svoju roršahovu mrlju“, gde je pozirala tri sata dnevno za cigare), tako da je Ćole odustao od Nirvane i rešio da se dogega do Petnice gde ga je već čekao Gugi Nakostrešena Ptičurina.

Gugi se odmah bacio na potragu za Slipcem koja je imala svoj štand, namenjen sakupljanju priloga za borbu protiv svetlosnog zagađenja. Zatekao ju je usred svađe sa Orušem, inače najprostijom glistom s Povlena koji se istripovao da je veliki gazda (sekao je bespravno šume po Povlenu, a onda se spustio u Petnicu da propagira ekologiju), koji je zahtevao da se Slipac, zarad njihove ideje, pojavljuje gola na štandu i omogući svakom studentu pejzažne arhitekture da je meće gde mu se ćefne. Slipac je pobesnela. Kada se pojavio Gugi, samo se još više naljutila, jer se istripovala da je on došao da je spase. Iako su oboje hteli da danu dušom, samo su se popreko pogledali, nikako ne razumevajući šta ko od njih hoće, i razišli. Gugi je sebi obećao da više nikada neće biti toliko glup i romantičan i otišao je pravo na Kolubaru da poprska krila. Tamo je zatekao Ćoleta Komarca zabodenog u dupe neke tinejdžerke iz Požege.

Posebno ih je smarao parti šator kraj Kolubare gde si mogao da daš krv za Cvrčka i Mrava i zauzvrat dobiješ ulaznicu za nekakav parti gde se svi namerno presvlače u crve. Niko ne zna zašto, ali su videli Zgražu Grmušu koja im je rekla da je u vezi sa Atanasijem Gezom i da ima pun pansion. Prestali su o tome da misle i, dok je muzika treštala iza njih, a Slipac, već duboko nadrogirana, padala u nesvest uz glupu, tuc-tuc, muziku, dok su joj neki silni mravi prilazili da joj ukažu svoje divljenje zbog njenog uloženog truda i nekakvog članka koji je napisala za neki sajt „Nema struje“, Gugi i Ćole su se izvalili pored Kolubare i svojim posebnim senzorima uspeli da čuju kako seljaci na vrh Povlena vabe svinje. Neki zalutali izviđač vikao je: „E-ooo, lop, lop, lop, lop!“ To ih je uspavalo. Reka je romorila. Ćoletu se u snu javio Atanasije Geza s kojim je trebalo da pravi intervju i ispravno je odgovorio na sva pitanja!  Jedino što je bilo sumnjivo Ćoletu, je što je Geza rekao tu čudnu rečenicu: "Potraži Suklatu." Probudio se, setio svog pokojnog dede, pokajao što je toliki propalitet, a onda zagledao de može da se ispiša. Usred ove radnje, zapitao se ko je Suklata.

Gugi Nakostrešena Ptičurina

1.epizoda – Kako se Gugi nakostrešio

Kada je prvi put čuo basnu o Cvrčku i Mravu, Gugi se nakostrešio. Tada je imao samo deset godina i kada mu je na vrata uletela Zgraža Grmuša, kokoš koja je večito kunjala ispred njegove zgrade, sa fenomenalnom pričom o tome kako su se Crvčak i Mrav iz njihovog kraja proslavili i kako svi pričaju o njima po belom svetu, Gugi se nakostrešio. Od tada ga svi u ulici zovu Gugi Nakostrešena Ptičurina. Znao je da su Cvrčak i Mrav dileri droge iz njegovog kraja koji su se prodali za male pare i obmanjivali ceo svet pričom o pravdi i poštenju: da možeš raditi ili se laditi. Gugi je znao da to nije istina, jer i Mrav i Cvrčak rade zajedno. I rade na crno. I duguju mu pare. I da su zaslužni za smrt roditelja najneuhranjenijeg i najpitomijeg lika u kraju – Svetolika – Ćoravog Crva. Zapravo, prvi je, u šali, ovako Gugija prozvao njegov najbolji drug, Ćole Komarac. Dok je za ostale, ovo postao pogrdan nadimak, uostalom i izgovor da se Gugi obilazi u širokom luku, Ćole i Gugi su se odmah složili da su Cvrčak i Mrav protuve i da je ceo svet naprosto slep. Ćoraviji od Svetolika kome su se, od kad ga znaju, ogromni cvikeri zaglavljivali svaki put kad proba negde da se umuva. Od kad znaju za sebe, Gugi Nakostrešena Ptičurina i Ćole Komarac su znali Cvrčka i Mrava kao dilere iz svog sokaka, koji su vazda radili u talu. Onda im je Zgraža Grmuša, u jednoj pijanačkoj, raspad noći kod Groćka Groćkovića – Gude (a gde drugo!) predložila da se podele i pošalju svetu primer o dobru i zlu. I svi su se na to primili! I Guda, i mali Puž Savatije koji je samo knjavao po ulici, ne reagujući čak i kada mu je zemljotres otfikario kućicu s leđa ostavivši ga gologuzog na sred ulice! Čak je i Tata-Mara, stara učiteljica koja je praktično utuvila u glavu Gugiju i Ćoletu sve što znaju– od Aristotela do kiselih kiša, i koju su voleli predavala tu glupu priču o Cvrčku i Mravu u obližnjoj školi. A, što je najgore za Gugija Nakostrešenu Ptičurinu, na Cvrčka i Mrava (ok, malo više na ovog prvog), primila se i Slipac! Slipac je bio naizgled beznadežan mali svitac, zapravo najlepša cura u kraju kojoj je stalno pregorevala guza pa je često dolazila kod Ćoleta Komarca da je opravi (čitaj, da se navari) , a tako ju je Gugi i upoznao i bespovratno se zaljubio u tu pregorelu minijaturu od bubice. Dakle, svi su odlepili na tu glupu priču o protuvama Cvrčku i Mravu ko da ih bezbroj puta nisu viđali kako se mrtvi naduvani vraćaju u svoju jazbinu i karaju sve što leti i gamiže. A Gugija i Ćoleta, koji su znali da je sve to žvaka za beli svet – ta priča o dobru i zlu - za Gugija Nakostrešenu Ptičurinu i Ćoleta Komarca koji su znali da su do juče Cvrčak i Mrav radili u talu prodajući im jeftinu gudru, predući, dudlajući i gajeći smrad za ceo kraj, to je bio veliki užas! Tada su odlučili da se suprotstave ovoj golemoj laži (doduše, Ćole je bio mrtav pijan kad su ovo ustanovili, ali, na njegovu nesreću, Gugi je bio sasvim trezan i sasvim ozbiljan). Gugi je ubrzo saznao da je celu žvaku ispljunula Zgraža Grmuša, inače spremna da u svom lokalnom glasilu strese svo svoje olinjalo perje na svakog poštenog čoveka koji prdne na ulici, ali isto tako spremna da u zvezde digne svakog ko dobro i masno slaže. „Čak i onog ko bi smislio dobar recept za kuvanje njene matore guzice!“, besno je rekao Ćole Komarac ispijajući desetu rakiju. Gugi se samo nakostrešio. Gugi Nakostrešena Ptičurina nije mogao da podnese takvu obmanu i odlučio je da krene u poteru za tim dupeuvlakačima koji su pravili turneju po celom svetu praveći se da su establišment. Slipac mu je rekla da je lud i da se previše kostreši. On joj je odgovorio da čak ni njena guza ne može da osvetli tu rupu od mesta i da on odlazi. Zauvek. Ona je rekla: „Sa srećom“ i odletela niz ulicu (pred kraj je opet pregorela). Ćole Komarac se otreznio oko tri ujutru, kada ga je Zgraža Grmuša probudila da od njega uzme izjavu o tome kako se oseća sa obzirom da je Gugi Nakostrešena Ptičurina, po izjavi Groćka Groćkovića koji je sve vreme prisluškivao, krenuo u Petnicu. Ćole je mrzeo Zgražu Grmušu. Uvek je stajala na uglu isturajući svoju mršavu nogicu i beležeći sve u svoje blokče, uflekano rum-kolom. Jednom je, pripito, pokušao da opiše Gugiju šta misli o Zgraži. Ne zna je li mu uspelo da objasni drugu da je ona lokalno glasilo koje izigrava pametnjakovića koji sve komentariše samo da bi bila iznad svega i iz svega izuzeta iako ne može da poleti ni metar iznad tunela ćoravog crva Svetolika, a bogami ni da mu prdne pod jabuku! Uostalom, ona je zaslužna što je Svetolik, nakon zatvaranja sirotišta, završio na ulici i, protivno svojoj prirodi, postao najkišnija glista koja postoji na ovoj planeti!! Na pomen Petnice, ošajdario je Zgražu i zaputio se iz Gudine krčme. „Kakva Petnica?!“, mislio je gledajući mesec koji je opasno ličio na komad sira! „Gugi Nakostrešena Ptičurina smatra da su Cvrčak i Mrav naučno oborivi!“, zakreštala je Zgraža. „Ne seri!“, dreknuo je Ćole Komarac i izašao na mesečinu. Opet?! Učinilo mu se da se ovo sa Zgražom ponavlja. Opasno je želeo da se napije krvi. Da je Ćole Komarac vampir znao je, u celom mestu, samo Gugi Nakostrešena Ptičurina. I jedini je to tolerisao. Zgraža je pokušala da ga ofira kroz par tračeva (za divno čudo, nije imala pojma o pravoj istini, već je, smišljajući svoje laži, u toku jedne noći tokom koje je sedela na jajima za svoju sestričinu, nekakvu malokrvnu Sabrinu, došla na ideju da bi Ćole mogao biti vampir, jer jedan fali u njihovom kraju – imali su dilere, kurve, svodnike, čak i pošten svet, al vampire ne! i to je objavila. Pod pseudonimom „Sabrinina nerođena deca kukuruza“. Iako je Ćole Komarac poludeo nakon te vesti, Gugi mu je lepo rekao: „Ta je bolesnija od tebe!“ Na to je Ćole Komarac popio tri litra rakije, jer je shvatio da mu ova ubija žeđ za krvlju. Tako je, kad smo kod toga, i postao alkos.) Recimo da je to jedan od razloga zašto je Ćole Komarac znao da mora krenuti za svojim jedinim drugom. Čak i u Petnicu. Da mu se nađe. Za slučaj da nekome treba popiti krv. Pošto je Zgraža ostala bez izjave, odlučila je da opiše Ćoleta kako ide ka mesečini klateći se. Htela je da sve zvuči zvanično, pa je otpočela rečenicu o poreklu Ćoletovog nadimka. Za poreklo nadimka Ćoleta Komarca se ne zna. Ako je verovati prljavim pisanijama Zgraže Grmuše, svake noći, ako je pun mesec, Ćole Komarac obilazi bogumilske stećake u okolnoj Bosni. I Ćole sumnjivo voli Bosnu. Ćole Komarac je pijanac. Ako je verovati Tata-Mari, koju Ćole Komarac jedino poštuje, poreklo njegovog nadimka je nepoznato, veruje se da ga vuče još od svojih predaka koji su došli iz Hercegovine. Ćole Komarac bi im svima rekao da se nose. Zato ga Gugi Nakostrešena Ptičurina i gotivi. Jer ne veruje u objašnjenja. Iako šamara sve oko sebe. Zato je te večeri, na mesečini nalik siru u koji je samo falilo da se zavuče Svetolik – ćoravi crv, samo Ćoletu Komarcu potvrdio da je Zgraža prokljuvila to za Petnicu. Ide da pronađe odgovore o Cvrčku i Mravu. (Takođe, priznao je samo Ćoletu Komarcu da se Slipac tamo zaputila, jer je dobila stipendiju za izučavanje svetlosnog zagađenja planete Zemlje. Priznao mu je te večeri i da Slipac namerno, hladnom vodom, gasi žar iz svoje guze ne bi li spasila svet od ekološkog zagađenja. On to ne može da podnese). Ćole mu je rekao da je lud, a onda je spakovao ono malo prnja što ima i sačekao ga kod Tata-Marine kuće. Gugi je samo sa njom hteo da se oprosti pre nego što otperja iz tog ljigavog kraja. Nastaviće se - Gugi Nakostrešena Ptičurina u Petnici