Znam sve što misliš, sve što te muči
Neću da pevam s tobom, ni u snu, ni u guši.
Ne želim da razumem tvoja sranja ko ni svoja
Biću izvan toga, napolju i u duši.
Nikad neću biti što jesam, jer me po tome znaš
Biću ono što ne znamo ni ti ni ja.
Nemoj da mi ideš na nerve, kliza se
Slomićeš vrat, jebaću te u zraku da se puši.
Zauvek ćeš me poznati po besu
Po budalaštini, hladnoći i zidu što se ruši.
Svakodnevno ne želim da budem normalno
Uljudna i zato te molim da tu stanu krljušti
Tvoje pesme od koje se davim
Jer moja duša je pesak i može samo lopatom
Da se zahvati.
koja si ti carica!
ОдговориИзбришиsamo me ohrabruj da pisem poeziju, ima da ispisem i cuvene stihove: ja ti cuvam strazu, ti mi cuvas strazu, ja ti cuvam strazu dok piskimo u mraku. Imali su svoju svrhu u osvajanju momaka, al mimo toga jok. Ipak, ja smatram da poeziju treba pisati samo onda kad nekog oces da osvojis ili da mu pripretis inace ne mora!
ОдговориИзбриши