Jebo te život

Ako vam je ikad do šaka dopao časopis tipa „Sensa“ koji se na neki način nadovezuje na onaj magazin „Viva“ (samo poetičnije), sigurno vam je palo na um da u tim novinama ima puno istine. Recimo, neminovno je tačno da je moguće opustiti se, takođe je tačno da je moguće pronaći nekakve trenutke slobode, osećaj lepog i punog (u keplerovskom smislu), te kosmički misterioznog (u smislu Mike Antića) i svojedobnog, otporaškog, naposletku, budističkog (u nacionalno-geografskom smislu). Međutim, ako probate da išta od toga primenite, kao što je moj kolega sa grupe svima nama preneo kako je probao da prenese šolju čaja iz kujne u sobu i usredsredi se samo na to i ništa više, skontaćete da posle toga, posle tog trenutka svežine, jednog razvrata mira i sunovrata u paperje nemate ništa da radite! Naprosto, sve što se natura u novinama tog tipa samo oduzima vreme poštenom čoveku da se suoči sa onim sa čime, obrni, okreni, mora da se suoči. Može on da odloži taj čas, može za taj čas bolje da se pripremi, bolje obuče, stekne više proteina, minerala, više pozitivne energije ili duševnog mira, ali u tom trenu on mora nešto učiniti!

A, problem je što se tim trenom, koji manje-više čini kičmu noći naših života, niko od ovih ljudi ne bavi। Dakle, oni nam oduzimaju upravo ono vreme u kom bismo se i inače odmarali i pripremali za kojekakva govna. E, sad, dal ćemo u govna ući sa mekanom il šarenom kapom, u zelenom il sivom tonu, sa kratežom il ružom u ruci, te dal će nas neko pre toga zagrliti il nam opsovati mater, nama dođe na isto. Kad se u STVAR uđe, ušo si, pa onda plivaj, koprcaj ce.

Problem je što se dobar deo naroda koji kupuje ovu vrstu štampe uglavnom ibavi nekakvom konstantnom pripremom za život podižući je na nivo umetnosti i nauke, paranauke। Njima je život ko takav (sa svim njegovim ritualima) gadan, dosadan, nezdrav, besmislen. Od njega se stari, razboljeva. Pa, braćo i sestre, dobro jutro! I dobro nam došli! Šta ste očekivali? Čemu to kurčenje smirenosti, zdravlja, lepote, dobrote? Čemu govnjive poslovice koje vadite iz citata na originalna dela ljudi koje su davno pojeli crvi? Ako su ti likovi bili tolki kurčevi, što danas nisu živi? Ti raznorazni kineski anonimusi na koje važe kopirajti koje drže vaše firme. Nije kenjaža što se to štampa, no što se u tu štampu, sto posto recikliranu, veruje. Nema toga! Ko živi, taj se troši, taj postaje tužan, taj teži da završi šta je započo, a ne da da zamrzne svoje početke. Taj živi da bi jednog dana umro. Posle kenjaju kako sve češće narod umire od srčanog udara. Naravno da umire od srčke, jer ga gurate da bude srećan i smiren do kraja života. Onda odapne naprečac. Da bi umro prirodnom smrću, moraš vremenom postajati sve manje srećan i sve manje lep. To je prirodno i to je po meri čoveka.

Problem nastaje kad ljudi krenu da vam oduzimaju i to malo vremena predaha pre i posle govnjanja za kojekakve filozofije, miropomazanja i tetošenja. A, niko od tih koji se bave zdravim životom ne pravi časopis o trenutku u kom ti život visi o koncu, il se bar tako osećaš. Nego sve trtkaju naokolo i najrađe bi ih spalio petardama da im pršte guzice i da se podave u čaju! Otuda, naš narod, razložno upotrebljava rečenicu: „Jebo te život!“ To se može odnositi na sve ljubitelje života kao Vive, Sense i ostalih osećajnih strana noći

।

I da. Ko je osto srećan do kraja života, nije srećan na vaš način. Nikad nećete prokljuviti kako jer do tada protiče vreme i do tada neko mora da vas voli tako govnjive. Al, to ne znate.