Koska, koska, koskica

Niko ko moja baka ne ume da tepa hrani. Mesto rebro, uvek će reći rebarce, mesto slanina – slaninica, mesto juneće koske – juneće koskice, a tu su još i pršutica, supica, uvce, kolence, džiga, sarmice, salce, čorbica, giba, lukac, prasence a sve to da malo zamastiš crevca.
U našem jeziku narod od milja originalno oslovljava (jer su mali, slatki, kiseli, vrući, kratko traju, šta bilo) salčiće, kiflice, krastavčiće, rakijicu i ostalo malo i kratko jestivo i piće. 
Nedavno sedim sa drugarima i zapitasmo se koakav je to oblik reči ćufteta (originalno od ćufte)? Meni zvuči da je delimično od milja, a delom se reč, sama od sebe spljoštila u nastavak „ta“ kao da je neko stalno, ko dobrog druga, tapše po ramenu.
Strana jela, kasnije uvedena na naše stolove, obeležena su posebnim nazivima, iščašenim oblicima njihovih naziva. Takve su palačinke koje su u dedinim ustima uvek bile u jednini (jer nije smeo da jede slatko, a voleo ga je pa ga je gospodski uvek oslovljavao u jednini) i to kao palačinjak i to sa đemom ili od orasa. Čak i kada sam naučila kako se pravilno izgovaraju ove reče, činilo mi se da se njihov nepravilan oblik pravilnije veže za doživljaj te hrane, te da nepravilno upotrebljene, te reči plastičnije prenose ukus koji ova hrana ima. Za mene i meni bliske ljude. Ko recimo pašta šuta! Kada je mama, otkrivši ovaj „specijalitet“ (stavljam ga pod navodnike jer mi je to najneomiljenija hrana), počela da ga kuva svake nedelje, deda ga je opasno zavoleo, ali nikada nije naučio da ga oslovi pravim nazivom. Svaki put, kada bi se pašta šuta pomenula u razgovoru, deda bi samo zabacio glavu unazad i podigao obe ruke, u znak poštovanja. To je bio lingvistički signal za pašta šutu.
Iako ljubitelji nepravilnog, moji pobornici ove haus lingvistike imali su dara da mi zavrte mozak nekim finesama koje su bile dokaz da tu neka logika ipak postoji  – recimo, šta je proja, a šta projara? Stalno sam ih brkala, a sve babe oko mene su znale razliku između ova dva jela, pa taman da ih probudiš u po noći i ponudiš ih palačinjkom!