Nedavno se u časopisu Lisa pojavila priča elektrotehničarke, manekenke i organizatorke događaja Gordane Đorđević u kojoj ona ispoveda svoje iskustvo sa dijetom prema mesečevim menama usled "gojaznosti" nastale hormonskim poremećajem.
Iako sam ranije pisala o raznoraznim „lakim metama“, a pretpostavljam da je i ovo jedna od njih, jednostavno smatram da je objavljivanje ovakvih tekstova neodgovorno. Kad smo kod lakih meta, smatram da ih valja napadati, jer su 1) lake (lako ih je pogoditi, a štetne su) 2) tolerisanjem lakih meta (tzv. simptoma, a ne uzroka zla, snižava se prag tolerancije kod čoveka i stvara iluzija da će jednog dana doći do uzroka problema, čime je on samo vremenom ućutkan i uljuljkan u ideji da traži nekakav koren svega koji se ne nalazi) 3) sportski je, makar u Tetrisu, najebati se matere svim preprekama na putu do slobode i pobede zdravog razuma i dobrog rezultata. Samim tim, bilo bi čak OK da je reč o blogu, dakle, svako piše i lupeta šta hoće, ko ja sad, ali kada se ovakva jedna ispovest pojavi u časopisu koji ipak gaji nekakav renome novine koja je prijatelj žene, prijatelj njenog domaćinstva, njene dece, zdravog života i čega sve ne, nemoguće je ne reći da je reč o jednoj krajnje neodgovorno objavljenoj priči. Autorka prilično nefokusirano priča o svojoj borbi sa viškom kilograma (kako sama kaže ne alarmantnom, nego pre svega uvredljivom za nju kao estetu, te za njenu profesiju kao manekenu) što je sasvim u redu i treba odati dužno poštovanje iskrenosti sa kojom Gordana piše o svom poslu i tegobama koje ga prate.
Međutim, nedugo zatim (a ostatak teksta se bavi time), ona prelazi u katarzično naklapanje o dijeti koja ju je spasla (i to ne jednom!) i njen život učinila boljim, a nju, naravno, zadovoljnijom i povratila joj samopouzdanje i sve ostalo što uz to ide. Reč je o nekakvoj dijeti uz pomoć mesečevih mena (i crkvenog kalendara ko nekakvog, valjda, organajzera za praćenje tih mesečevih mena). Ajd za taj vajni crkveni kalendar, nije tolko bitno, može se na njemu zaokruživati i pratiti i mesečni ciklus žene, pa se onda to uveže i imaš za ceo život, pa te i blagoslovi, da ti plodnost, donese sreću, koju paricu, šta sve ne – nebitno je, čak je i simpatično na neki ženeovski način. Bitno je ono što sledi, a to je ubeđivanje ove kolumnistkinje da ne treba brinuti ako vas tih dana kada „čistite organizam“, ništa ne jedući i pijući samo vodu, vata malo vrtoglavica, manta vam se, te da je bitno da samo tih dana ne planirate ama baš nikakve fizičke aktivnosti, neka suvišna naprezanja, te da isključite telefon (ako vam baš pozli, sebi ponavljajte da ćete se vratiti svojoj staroj, sad malo potesnoj garderobi, usled, jelte, tog hormonskog poremećaja, ili, možda, oporavka od zatrudnelosti i porođaja koji istoj sleduje), nego se samo opustite i mršavite na miru i u berićetu!
Dakle, suludiji tekst nisam pročitala od ispovesti luckaste Sindi u Huperu, al ona se zajebavala. Ova ženska je uz svoju iskrenu priču priložila i fotku na kojoj grli svoje detence, te još jednu na kojoj se kreči u kupaćem (to je valjda posle crkvenog kalendara). Nema nikakve potvrde od lekara ili makar njenog epiloga šta joj je bilo sa hormonima, samo kaže da joj sad baš do jaja, piči, na jutro ždrakne malo meda i maslinovog ulja, pa udri po poslu i sve puca od samopouzdanja. I jope: ako se zanesvesti, priseti se valjda zašto sve to radi, čemu sve to i kome kurcu služi.
Objavljivanje ovakvih tekstova je: 1) morbidno 2) neodgovorno 3) besmisleno. Ako bilo koje dete, klinka, žena, baba i ostale veštice s hormonskim problemima nalete na ovo govno od teksta, nek ga zatvore i odu lekaru. A, urednike časopisa treba poslati direktno u Lazu.
Čak i ako Lisa ovakvom "iskrenom pričom" ko rubrikom pokušava da uspostavi ravnotežu sa PR tekstovima o zadriglim gradonačelnicima po Srbiji koji su se do svoje 35. godine napili krvi svojim sugrađanima u po više obroka-mandata, mislim da se preteralo. Dakle, neka vam ta ravnoteža, samo nemojte biti baš tolko iskreni. Kolko gradonačelnici požderu, tolko "mali" građani - manekenke, voditelji i ostala boranija ne moraju da iseru. Narod će to pozlatiti.
Čak i ako Lisa ovakvom "iskrenom pričom" ko rubrikom pokušava da uspostavi ravnotežu sa PR tekstovima o zadriglim gradonačelnicima po Srbiji koji su se do svoje 35. godine napili krvi svojim sugrađanima u po više obroka-mandata, mislim da se preteralo. Dakle, neka vam ta ravnoteža, samo nemojte biti baš tolko iskreni. Kolko gradonačelnici požderu, tolko "mali" građani - manekenke, voditelji i ostala boranija ne moraju da iseru. Narod će to pozlatiti.
hahahahaha
ОдговориИзбришиE najvise ti je islo ono pod 3) :)))
ОдговориИзбришиSportski tip :)
ОдговориИзбриши