понедељак, 09. децембар 2013.

Vitamini

U poslednje vreme, sve je više tekstove koje objavljuju nekakvi nutricionistički, astrološki, numerološki, medicinski i ostali sajtovi na temu – Jeli ste, a još vam se gricka, šta to znači? Pa, onda ide prošireni uvod, iliti razrada da nas pridobiju, da se, u svom prežderitisu, osetimo kao kod kuće, kao da nas niko ne krivi, kao da je to svakodnevica svakog srpskog građanina. Pa, onda ide solažakonkretizacija – ako vam se jede slatko iako ste pre dva sata jeli, to znači da vam fali litijum, natrijum itd. Ako ste pre samo sat pokrkali pun tanjir prebranca, a devica ste, to znači da vam je ušao strelac u veneru, i da ćete do kraja meseca želeti da pojedete celu svoju obitelj. Ako ste pre samo petnaest minuta pojeli ceo frižider, a sad vam se jede čips i pojeli biste i rođenu majku, nemojte ići u psihijatrijsku kliniku, to je samo znak da vam fali kalijum!

Ništa od ovoga nije istina i svi mi to znamo. Kad si jeo, na putu od kreveta do frižidera, vrlo dobro znaš da ti više ne treba, jer ne ideš da kopaš baštu, nego da spavaš. Nešto te uznemiruje? Šta je to? Sir koji kunja u tvom frižideru, a kupio si ga za naredne dane. Zašto ga ne pustiš na miru? Jer si lud. Jer si svinja. Nema drugog odgovora. Zašto svi ti napisi o kalijumu i natrijumu titraju čoveku koji, ako i pojede svoj sir, sutra nema za drugi?!

Što je najgore. Većina ljudi nema taj psihosocijalni odnos sa svojom kuhinjom, nego se ovakvim tekstovima huška i odobrava ta svinjska narav u narodu, to traženje utehe u hrani. To kapitalističko ušuškavanje u svojim estetizovanim kuhinjama i sobama, plakarima, dok se svako biće pojedinačno ne raspoluti na fijočice koje se raduju dok se ne udenu u neki topao kutak svoga doma. Kao da je dom nekakvo izbeglištvo od napolje. Kao da je kuća nekakva rupa u koju se valja zabiti i sakriti. Kao da je privatni čovek neko prokrvljeno, defektno, kapilarno ugroženo jezgro koje treba čuvati na toplom, među svojima, koje nema šta da traži napolju, u društvu, među neprijateljima!

Ali, ipak ima. Tu je Nova godina. Tu je radost. Tu su silne reklame, napisi, tekstovi koje pišu sociolozi, nutricionisti, lekari, kojima nije u cilju da ti preživiš srčani udar, nego da što više kupiš kako bi, u miru svoga doma, Novu godinu dočekao za punom trpezom. Onda krenu da savetuju kako valja trpezu začiniti crvenim detaljima – tamo paradajz, onde pršuta, ovde crvene čizmice, a da svima bude bolje – crven je i Deda Mraz. I onda svi neka okače ikebane, neka zaborave svoje lekarske nalaze, neka se opuste. Ako vam se prijelo malo prasetine, to znači da vam fali ljubavi. Možda vas žena ne poštuje? To što ne primate platu već tri meseca nema veze. Jel vam overena knjižica? Nije? E, pa, angažujte celu svoju familiju da iz podruma izvuče babinu škrinju. Postavite je na sred prostorije, one u kojoj se okupljate da primite vitamine, i u srednju fijoku turite knjižicu da se kiseli. Žuta boja dobro čini vašim doprinosima. I ako vaš šef ne misli na vas, vaša porodica misli. Čine da se svaki pojedinac zastidi što ide napolje u taj neuređeni svet u kom nema šta da traži dok ne dođe kući da se ušuška u crveno, u natrijum, u hrastovinu, u podrum, u uspomene, u toplinu porodice, u potaže!

Ne, mi želimo napolje!

Zašto Srbija mrzi dočeke Nove godine na trgu? Jer odavno nema javni život, jer odavno neguje odvratnu privatnost merenu na vitamine i zaštitu od prljavštine, od primitivizma. Ubiće vas vaše unutra! Jer sve poruke koje primate stižu tamo.

Otkad su uzeli licence za te časopise o zdravlju i estetskom uređenju stanova i bašti, čoveku deluje da mu stalno fali neki vitamin, iako mu zapravo fale ljudska prava. Fali mu gradski trg! Zato jede jebeni sir iz frižidera i kad ga nema.

Braćo i sestre, pomirimo se sa činjenicom da nam ne fale kalijum, natrijum, vitamin B, narandžasto povrće, nego smo jednostavno proždrljivi. Fali nam naše unutra i naše napolju. Siromašni smo. I biće nam još gore jer idu praznici koji i postoje da bi čovek ždrao i trošio. I ostao siromašan.

Ne dopustimo da se radujemo, ne dozvolimo da nam naturaju kalijum i babine škrinje na nos, ne dozvolimo da nas uče kako se voli, štedi, kupuje i veruje. Ostanimo napolju!

Нема коментара:

Постави коментар