Kako sam prov’o leto

Evo ukratko izveštaja s Krfa koji se može koristiti u razne svrhe!

Između ostalih i kao vodič za apartman Mihalis u kom smo nasdva odseli (il poštenije reći, u koj smo se uvalili), budući da nikom od nas nije palo na pamet da pita za koordinate tog pirgavog raja pre nego što smo seli u autobus kod Sava Centra. Dakle, ovaj se apartman ne može naći pod imenom Mihalis jer ovo ime, kako nam reče ribar na obali mora kod kog smo prvo svratili da se na mucavom engleskom raspitamo za put, inače često koriste u Grčkoj. Nešto kao Marko, ovo ime je toliko popularno da se puno lokala tako zove, a samo jedan od njih je naš. Na drugom mestu duž promenade koju smo već prvi dan, po suncu prešipčili (a par dana potom ćemo ga, rasterećeni od torbi, džangrizanja i svađa, punih stomaka i opskrbljeni vodom, bolje upoznati) dve ljubazne žene koje drže svoje apartmane uputile su nas na legendarnog Bučera od kog je trebalo skrenuti levo do fudbalskog stadiona. Tamo smo, uz još nekoliko usputnih peripetija i upornog odbijanja gostoljubivih stanodavaca (Ne, mi oćemo samo u Mihalis!) našli naš privremeni dom!

Ako prenebregnemo razlike u karakterima (ko kad spava, ko voli da se kupa, a ko da gori po suncu i pročita gomilu knjiga, ko loče, a ko jede, iako i ovaj prvi ko je prvo pio poželi da jede ako nešto nađe), mestašce Pirgi na Krfu smo upoznali u jeku letnje idile. Roj komaraca možemo da prenebregnemo, jer smo već drugi dan nabavili utikač koji je većinu ošamutio.

Pred nama je dakle apsolutno čisto more, tako čisto da čovek, pliva li, vidi svoju senku na morskom dnu. Ako ne pliva, vidi lep pejsaž a nešto kasnije shvati da je izgoreo. Dakle, sunce je jako i kao što se priča opasno, pa valja kvasiti se i mazati, a manje čitati. Nad vodom se baškare srećnici koji su iznajmili one velike balone koji se kače na čamce, a onda sediš u njima ko na žičari i osećaš se ko car! Ali, valja reći da se osećaš ko car i ako si dole, samo ako si u pravom društvu! Sportovi su zastupljeni, pa smo i mi poneli loptu od koje se tokom celog letovanja nismo odvajali. Veliki broj ljudi (mahom Italijana, zatim Srba – il smo mi bili najglasniji, pa Engleza i Slovenaca) nosi sa sobom lopte za odbojku, popularni krfski sport zvani „skočilopta“, zatim "kruženje" i onaj tenis na vodi, a zastupljeno je rasterivanje bujadi, prskanje i uzajamno davljenje.

Ovom prilikom pominjem naš omiljeni lokal AB supermarket u kom je moguće naći popularni caciki i još uvek neidentifikovanu salatu u kojoj možda ima krompira, sirćeta i puno limuna a koja idealno pasuje srpskim konzerva ribama i makedonskom vinu! Drugo omiljeno mesto je bio od milja nazvani Nikos (u odsustvu Odiseja i Olimpije koje su nam preporučili raniji posetioci Pirgija, morali smo izmisliti svog grčkog boga) – otvoreni kafić na plaži u kom smo se kačili na internet i na nekakve lepe koktele.

Ne bi volela da zaboravim ni posebni grad Krf kroz koji sam provedena u žurbi, al sam stigla da pazarim obojeni ledeni sok boje mora, uslikam tri slike i kupim narukvicu i usnu harmoniku mojoj daleko boljoj polovini. Da svira melodije mora i ućutka me kad god krenem da serindam!

Ponovilo se!