Pravo na noć

Kaže: „Ulice pripadaju nama! Protest protiv neustavne zabrane prodaje alkohola posle 22h: SREDA 11.maj 21:59h, park kod PALASA. Ako ne prosledis ovu poruku na minimum 5 adresa nikada neces piti pivo u parku posle 10 uvece. Ne prekidaj lanac srece, salji dalje!“

Piši, piši mi, il što bi reko voditelj 202-ojke "recite dal vam je ovo ok". Pa, što se mene tiče, niko me neće sprečiti da pijem kolko oću, kad oću i gde oću. Ne da ću da dam da me zato hapse, nego ću taj moment da prespavam. Kauciju mi ne plaćajte!

Braćo pijanice, je li iko sprečio Đuru Jakšia da pije u vreme kada su Skadarlijom kružile policije, a centar grada kakvog ga danas znamo bio odvojen od nakrivljene Skadarlije šančevima punim smrdljive vode? Tamo si pio, a da ti niko nije brojio. Niko, nikad nije sprečio pravog alkosa da pije kolko mu se oće. Ako nisi alkos, šta ćeš pred Palasom? Kakav je to način - pravi alkosi sede po Palmotićevim, na njih se cokće u pauzama za ručak i sa mamicama na ručkovima po predgrađima, a u centru se bori za njihova prava. Ko je korisnik tih prava? Vi niste! Niste pa da se ubijete pred Palasom. Šta onda večeras branimo pred Palasom, u tom parkiću de se pije pivo? Pravo na druženje? Niko nikad, sudeći po Dušku Radoviću, a bogami i po Šabanu Šauliću nikoga nije sprečio da se druži. To nije pravo, svakako ne ustavno. Zaustavno možda. Šta onda branimo dalje? Kafane su postojale u legalnom, il ilegalnom obliku oduvek, bile ustavne il neustavne. Dalje branimo možda samo renome samih sebe kao noćnih ptica kiteći se perjem svojih očeva i dedova alkosa, za čijom destruktivnom slobodom žalimo al ne smemo da je živimo jer nam ne daju žene, šefovi, muževi i babice zdravog razuma. I Ustav o je. Branimo pravo na noćni život? Gde je dnevni da mu ganoćni zavuče? Noćni živuljak u Beogradu je samo produžetak dnevnog de se jebu šefice, akauntice i alternativne cice pa se izjutra na njih zaboravlja, a onda o istim avanturama i Velikim Blobovima piše na blogovima. I pije se limunada i ide na makrobiotičke seminare na Divčibare, dakle radi se i preko leta. A, kanalizacija šljaka! Za razliku od Krnjače gde možete piti kolko oćete al pišati kolko vam dodole dozvole. I niko o tome ni štrajka da rekne.

Je li to pravo na noćni život ikada bilo zagarantovano? I koga je za to ikad bilo briga? Ako ga javno, dakle na ulici, branimo, podrazumevamo da je ono negde zateftereno, zagarantovano, pa naknadno ugroženo. Šta sve danas ne spada pod pravo. Mene je recimo ovaj napis o protestu podsetio samo na to koliko pijem, te da je to možda previše, te da bi možda mogla da usporim. Al usput i da se izborim za pravo za neusporavanje. Kao one ženice što s šoljicama kafe stoje na pločnicima i srču cigarete ko da su priključene na neki svemirski brod sa pipcima punim nikotina koji u određeno vreme preleće Beogradom. Dakle, kroz zabranu ti osvešćuju pravo, pa ga ti skontaš i onda nakostrešiš perje. Mene samo muči zašto kostrešiti perje kada je za to vreme sasvim veoma moguće piti. U svom stanu, ili u kancelariji ili bilo gde.

O jednoj Novoj godini koleginicu su zaustavili na portirnici i pretresli je, te oduzeli flašu pelinkovca koju nam je ponela. Iako svi znamo da svakog dana u godini svi, pa čak i portiri, piju, ovaj dan inače namenjen za pijenje, bio je dan i za pretres. Eto, poklopili se dan zabrane i dan svetkovine. Tako isto i danas, tj. večeras, poklopiše se dan za pijenje i dan za borbu za prava. Beograd se oduvek, pa i danas dizao samo zarad simboličnih pobuna. U suštini oni ne vole alkohol ni alkose ni sve te propalitete. Vole samo da ih se vidi kako drže pivdžu u parkiću. Pijani isleđuju pijane i duvaju jedni drugima za vrat. Tako im je valjda toplije.

Večeras će, ispred Palasa, da se okupe svi oni koje zabole levo ćoše za to gde rastu šljive, ko prosipa mleko, ko peče rakiju, ko je truje, kako se pravi viski, od čega povraćamo. Bitno da svraćamo na proteste, tako su zgodni, u centru grada, u prolazu. Pokupimo Siti magazine i pivo i pljuge pa na protest! A, onda nunaj decu, teši muža i jedi govna do ujutro. Nezaposlen, al neuništiv u nebulozama. Silni beograđanin. Taman kad se izsaginjete nekom gazdi tamo oko Obilića i Kosančića, kad mu poližete svako jajce ponaosob, a uskršnje ste već odložili za dalju sreću, a vi svratite da protestvujete. Pošto niste protestvovali kad su izmeštali Cigane, kad su svakom srpskom seljaku i radniku zabranili pravo na pošten život od svog rada, da makar zatražite svoje pravo na noć.