Sa kapicom, kišobranom, senkom, slamkom.
Stvorovi gedžeti.
Stvoreni da budu ogledala društva koje su naposletku svojom nevericom u isti zaslepeli.
Sem toga, moj deda je govorio – post na usta ne ulazi, nego izlazi. Nemam više ovih rektalnih pošalica o ustima.
Ozbiljno, evo pedeset je godina otkad je Meri Popins, čuvena britanska neni sletela sa stopalima u poziciji k'o na fizičkom, oduvala sve druge dadilje ispred porodične kuće Benks, a mi i dalje verujemo da baš tu, u lebdenju, leži rešenje zagonetke o opstanku u šumi ljudi koji od nas samo hoće znoj i novac. Čudni su ti likovi koje unajmimo da našoj deci pričaju bajke, a onda ih mi prisvojimo ko vibratore za dušu, dok deca, kao što je tačno zapisao Duško Radović, normalno, rastu. Možda je baš ova godišnjica povod da malo razgrnemo vile, vilenjake i patuljke koji beogradsku matoru mladež opsedaju kao godišnja pretplata.
Autorka osam knjiga o Meri Popins koja je poživela skoro sto godina, svađala se sa Voltom Diznijem oko ekranizacije “Meri Popins” jer joj animirani delovi filma nisu delovali baš dobro. Zapravo, bili su joj odvratni. O pesmama, od kojih je jedna pobrala silnu slavu, valjda ona o dimnjacima, mislila je sve najgore. Reč je o ženi koja je provela neko vreme među indijanskim plemenima izučavajući mitologiju. Dakle, bavila se naukom, magija joj je bila posao (između ostalog).
Petar Pan je ipak, na kraju, ispao najveći car. Završio je na klinici. Kad se za nekog od ortaka kaže da ima kompleks Petra Pana, to znači da je propalica i to nikome više nije simpatično, čak ni onima koji se pretvaraju da su mladi. Nisam proveravala, možda ima i sindorm "Meri Popins". Zvuči kul kao naziv motivacione škola za hostese.
Kad smo kod mladosti, tu je Mali princ koji se ponajduže održao. Nikad mi nije bilo jasno zašto, sa toliko razneženosti, ljudi ne govore o Guliveru. Zar su dimenzije toliko važne?
Naposletku, čuveni Holden? Uništio je život svome tvorcu. Svi smo se toliko potresli oko toga što je čovek završio u bunkeru. Svaki dan kad stanemo na pešački prelaz uzdrhtimo. Naučili smo da se distanciramo od njega, od te priče, ali smo nekako, svako za sebe, prokrijumčarili svoju verziju Lovca. Ima li, opet, među nama nekoga ko je nekoga spasao da ne padne sa te jebene litice il je sve samo pesma da lakše izdržimo put od kuće do škole koji prodajemo direktorima?
E, sad dolazimo do najbolnijeg dela!
DA LI STE...?
Mislim da ću umreti od:
a) raka
b) čitanja ovog teksta i tvog bloga, smaraču
c)onoga što sam malopre pojeo
d)letenja
Rođen sam kao:
a)čovek
b)vaška
c)šta god je pod a)
d)ističe mi parking
Živim život kao:
a)tvoja mama
b)moj ujak, voleo je srebrne kašike i ubijao partizane
c)ne znam, ali redovno plaćam račune, je l' imam popust?
d)traktor
Tražim pomilovanje za:
a)Znam, Desanka Maksimović!
b)Aleksa Šantić!
c)E, gluperde – Đorđe Balašević!
d)za sve ljude ovog sveta!
Nisam siguran u:
a)svog trenera
b)svoj bicikl
c)ne smem da kažem
d)za sebe (izvini, ne, "u sebe!", jese tako kaže, tetkaaaa!)
Moj... (završi rečenicu)
a)Kurac!
b)Zašto je u muškom rodu?
c)ne želim da biram!
d)mrzim ovaj kviz i zašto u tekstu nisu pomenuti Doroti, Lav, Strašilo i Limenko!
AKO IMATE NAJVIŠE ODGOVORA POD (..) vi ste (...):
A – Car
B - Car(ima belissima)
C -Curica
D -game over
