Povrh svega

Kad pomislim:

“pazi kako diše”

I još to i zapišem

na nekom papiru

pomislim “mrljavom”,

Otključam vrata

i čini mi se

teško diše.

zapišem:

“šta mi sve to treba”

I sanjam

neki most,

hodam,

rastanak

I naškrabam:

“Rastasmo se!”

Pa još dodam:

“Je li ovo ljubav?”

U starom rokovniku

Pomislim:

“mirišem na starca”

Napišem:

“nikad više!”

I taman da kažem

Sve!

A iz mene izađe:

Jesi li kupio sijalicu za kupatilo? Okliznućemo se! Poginućemo!

Tonem u san i shvatim

Pa, to je sve što mi treba!

Sijalica i ništa više!