Prso sam ti! Gore nego ti u poslednjoj epizodi Tvin Piksa. Ako ćemo biti sasvim jasni, razlog zašto sam prezirala poslednju epizodu u kojoj te progutaju sile mraka bio je taj što si ti bio poslednja trunka razuma u oprljcima, opiljcima pilane što je sažvakala sve one lepe žene u plavim kombinezonima, kamiondžije i njihov viski, nesrećne ženice što se jebu na zadnjem sedištu kola i čekaju da ih neki baja spase iz braka sa srednjooškolskim kvoterbekom što se u međuvremenu navuko na alkohol. Ti si bio ona mrlja ulja što se ne meša sa vodurinom malog mesta, velikog mesta, što se ne da počistiti sa jesenjim lišćem. Jeo si na vreme, uvek se odevo u čisto, radio svoj poso i onda, u poslednjoj epizodi, kad sam te videla kao neku marionetu među onim crvenim zavesama, polivenog muzikom, utuljenog, izdeformisanog, zabio mi se nož u srce. E, sad znam kako ti je bilo među zavesama. I opet se nadam da neki agent Dejl Kuper u meni i dalje živi. Disciplinovan, zapitan, dobar lik.
Нема коментара:
Постави коментар