Ko te zapostavio

Često se može čuti kako neko kaže ili napiše: taj i taj se zalaže ili brani zapostavljene vrednosti. Ok, pošto se toliko puta ponavlja i uglavnom je reč o sasvim različitim ljudima, a samim tim i idejama, tj. vrednostima za koje se taj neko zalaže, moglo bi se za početak konstatovati da je nemoguće da postoji baš toliko zanemarenih vrednosti. Ima li uopšte vrednosti tako puno (zanemarenih ili ne)? Recimo, moguće je da postoje neke vrednosti koje su manje isturene u prvi plan, ali se ne može baš odmah reći da su zanemarene kao što ljudi recimo zanemare svoje dete ili svoje zdravlje. Zatim, daleko bitnije – ako se malo začačka u neki od pojedinačnih slučajeva i osoba koje su okarakterisane kao borci za te zanemarene vrednosti veoma brzo se vidi da nisu zanemarene vrednosti nego ti ljudi na polju ostvarivanja tih dotičnih vrednosti. Da nisu deo tržišta ili bilo koje vrste eksploatacije određene vrednosti u novčane, populističke i neke druge svrhe. Dakle nije zanemarena vrednost nego je zanemarena ta jedna osoba ili grupa osoba u iskorišćavanju dotične vrednosti u sveopštoj pijaci na kojoj se istim trguje i popuje drugima šta treba da im je u prvom planu. I pošto im je glupo da jednostavno kažu: ej, ostavite malo mesta i za mene, oni će da se proderu kako je to polje njihovog interesovanja jednostavno zanemareno, a ne oni kao nosioci tih vrednosti i ideja.
Čak i ako se ove izjave uzmu za ozbiljno i ti ljudi koji žele da podsete na neke vrednosti posednu za sto sa željom da ih se ozbiljno shvati, tj. da se njihova olako izgovorena floskula pokuša primeniti na realni svet, veoma brzo će čovek doći do zaključka da ta vrednost i dalje postoji ali, kako njen branilac tvrdi nije „prava“. Demokratija u neku ruku postoji, ali ne i prava demokratija, ljubav postoji, ali ne prava, muzika, takođe i umetnost generalno, o porodici da ne govorimo, ali ništa od toga nije ono pravo, tj. ne predstavlja vrednost nego tako pluta ko neki isprdak prvobitne ideje. Dakle, i u ovom slučaju nije reč o zapostavljanju vrednosti, nego o potrazi za nekim prvobitnim oblikom i sistemom. Ali, ako bolje razumete te ljude koji se zalažu za ovu stvar, shvatićete da oni mrze sistem, ili bar tako kažu, iako je gotovo nemoguće doći do tog prvobitnog oblika i mesta neke vrednosti ako se ne obnovi ceo sistem unutar kog ta vrednost ima određeno, dakle dovoljno istureno mesto. I tu se već sve pobrka u mojoj glavi. I shvatim da ima logike u tome zašto mi idu na nerve vrednosti, sistem i ljudi koji vole vrednosti, a ne vole sistem. Sve je ipak logično iako možda nije vredno. Pomena. 

Sezona je otvorena

Prva vožnja do Ade protekla je dobro i bolje smo izdržali nego što smo se nadali. Prvobitni strah uzrokovan probnom vožnjom po Mirijevskom bulevaru koji se završio tako što sam se vozila na ispumpanim gumama tražeći neku pumpu i tugaljivo gledajući kako se Džoni kilometrima ispred mene pretvara u srećnu tačkicu, razvejan je već kod Pančevačkog mosta kad rekoh sebi - kad smo dovde došli, dobro je! Stazu su renovirali, a posebno me raduje što je napravljeno odvajanje za bicikliste na delu puta ispred Luke Beograd koji je ne mali broj puta bio uzrok nerviranja zbog nemarnih pešaka koji ti ostavljaju da biraš prenošenje bicikla preko pruge ili skretanje pravac u reku. Jednom prilikom, sudarila sam se sa deset godina mlađim biciklistom za šta su morale da plate dve raspričane kokoške koje su ignorisale moju trubu (koju je doduše prekrilo pištanje voza). Sada je rizik sveden na minimum i može se reći da sve do Ade na ovoj stazi nema više prepreka (čak je uklonjena i bašta Stare Stenke zbog čega mi je malo žao, jer ko što reče jedan kolega biciklista: nekako mi je bilo super da vozim kroz restoran, dodala bih - posebno kad su svadbe!). Uz neplanirano svraćanje na Ratno ostrvo i do Tempa, može se reći da je jučerašnji dan bio dobar. I da je sezona bicikla otvorena!